Pre 40 godina, u Hali Pionir je održan koncert Deep Purple. Predgrupa im je bio SMAK. „Jeste li vi normalni, kako da sviramo posle ovih ludaka?“ Kako organizovati salon vina posle Kragujevca?

Prošla subota je bila gotovo idealan dan da se iz jednog najvećeg grada na svetu ode u drugi najveći grad na svetu. Polazna tačka je Beograd, najveći grad na svetu koji nema metro, a završna tačka Kragujevac, najveći grad na svetu koji nema autobusku stanicu. Razlog je naravno bio najveći samit relevantnih srpskih vinarija i renomiranih gostiju, premijerni Salon vina u Hotelu Kragujevac. Najveće uzbuđenje, sem samih organizatora i najzagriženijih, domaćih vinskih fanova, osećao je pisac ovih redova, po nekoliko osnova. Naime, najuspešniji javni nastup sam imao baš u Kragujevcu, u nekom velikom amfiteatru, za vreme Studentskog Protesta 92. Govoreći svoje „najnežnije“ aforizme, tipa: „Predsednik Srbije je Blago. Šteta što nije zakopano...“, „U našem parlamentu bi ljudožderi jeli govna...“, „Mozgovi se odlivaju, pošto vođin tata nije stavio gumicu...“, „Na nekim sahranama nije trebalo pucati u vazduh, nego u sanduk, za svaki slučaj...“, „Istorijsko NE je trebalo da kaže Slobina keva...“, pobrao sam izuzetne simpatije nekoliko stotina istomišljenika. Iz Kragujevca su mi i „Pogledi“, pre četvrt veka jedini opozicioni list, koji je dvadesetogodišnjem klincu, pre 25 godina, neretko objavljivao celu stranu „suptilnih“ aforizama. Pitanje je da li će Vinovnik ikada imati te stotine hiljada lajkova... Zato je sve to baš toliko lično! Zato sam navijao za ovaj Salon više no što ću ikada za bilo koji! A i deo familije mi je iz tog kraja...

Sve i da nisam bio učesnik, ispostaviće se, ludo živahnog, zabavnog i konstruktivnog panela e-nofilij@, u produkciji mog velikog (po odnosu, a i po dimenzijama) prijatelja Perice Radovića (umetničko „Merlo“), svakako bih došao. Sekirom se borim za decentralizaciju i želim ozbiljne povode za obilazak najrođenije zemlje. Želim da se neprestano radujem povratku u rodni Novi Beograd, a ne da mi sve dolazi „na noge“. Jedina prava voda se pije na izvoru. Sve što sledi, naravno da će biti subjektivno, pošto su svi ozbiljni napisi manje ili više subjektivni. Objektivni ljudi rade jedino u Zavodu za Statistiku, a svi ostali se njihovoj objektivnosti, eventualno mogu asimptotski približavati. Dakle, Kragujevac!

Salon vina u Kragujevcu je u samom startu najavljivan diskretno, pošto zbog inflacije dešavanja nije bilo baš najjasnije koliko će vinarija uzeti učešće. Međutim, nekoliko mudrih poteza organizatora (simbolična kotizacija, pre svega) privlači iz dana u dan sve veći broj izlagača. Mesta je bilo za trideset, a već danas bi se, posle ovog iskustva, za sledeći Salon prijavilo bar 100. Slatke, nastupajuće muke! Kada sam nedavno pisao o Veroni, odnosno festivalu Vinitaly, nekim čitaocima je bilo čudno što pisah o đubretu, ledu, klozetima, parkingu... Ne mogu sa sigurnošću tvrditi da su organizatori u Kragujevcu taj tekst čitali, ali se priča iz Verone (doduše na mili nivou) ponovila. Ono što se ne vidi kada valja, a mučki iznabada oči kada ne valja, ovde je konsenzusom zapaženo da valja. U pomoć su stigli neki klinci iz (verovatno) srednje ili više ugostiteljske, koji su nečujno i neprimetno obavljali lavovski posao. Nigde neljubaznog lica, nigde pijanog kretena, nigde ni embriona incidenta. Ozbiljno obezbeđenje na ulazu, pristojne cene u baru hotela, obezbeđen ručak, predivan štandić sa suvenirima iz Kragujevca, jasno napisano gde je šta, pa i kada je... Izuzetno mi je bilo žao što gomila nedobronamernog ološa koja svaku negativnu pojavu okarakteriše sa „Evo, to je Srbija!“, nije bila u prilici da vidi ovaj Salon. Bila je to – prava Srbija i da, takvi smo mi. Mi smo zemlja koja voli vina, poštuje ljude koji ga prave i narod koji ume da se ponaša. Veliki pozdrav i za „mudrace“ koji gade vazduh rečenicama: „Ma ti samo gledaš Beograd. Srbija je nešto drugo.“ E pa nije! Dobrog, finog i vaspitanog sveta ima svugde, samo što ga se ne primećuje. Suviše je valjda, običan. Šljam se uvek najbolje vidi, iako je u debeloj manjini. I iz tog razloga je ovaj vinski salon bio predivan.

Malo iskusniji „igrači“ na vinskim manifestacijama, već sa vrata kapiraju o čemu se radi. Kao što se nos zabada u čašu zarad potere za bukeom, tako se gurne i u prostoriju radi analize situacije. Ma koliko bili prćasti, u Kragujevcu ste mogli namirisati sjajno popodne. Salon je otvorio gospodin Božidar Aleksandrović, predsednik Udruženja vinara Šumadije, uz podršku organizatora – Vinskog Viteškog reda Šumadija. Vinski vitezovi se neretko posprdno doživljavaju (u čemu Vinovnik, nažalost, povremeno prednjači). Razlozi za to su uglavnom: infantilni folklor, neaktivnost i problematična selekcija članova. Međutim, Šumadinci su organizacijom ovog salona otišli pet koraka dalje. Perfektno su odradili posao i ako je ovako nešto njihova misija, a trebalo bi da jeste, imaju u futuru svu podršku ovog portala.

Nakon svečanog otvaranja nastavljen je prigodan program za posetioce Salona, a četrdesetak ranije prijavljenih srećnika se uputilo na vertikalnu degustaciju Trijumfa. Kada imate samo šezdeset minuta i nadahnutog Stevana Rajtu, onda je potpuno logično da ćete probati maksimum četiri vina. Godišta 2010, 2012 i 2013, uz Trijumf Gold iz 2012, temeljno su izanalizirana od strane prijatelja Steve u sadejstvu sa g. Aleksandrovićem. Nakon probe onog prvog (2010), u suštini vam i nije potrebno mnogo priče. Svako detaljisanje ovde bi bilo gotovo kažnjivo iniciranje zazubica.

Ne bi bilo fer izostaviti i obraćanje rođenog Kragujevčanina, g. Darka Jakšića, zainteresovanim proizvođačima vina o lepezi subvencija koje je država pripremila kao potporu jedinom obliku proizvodnje koji se u ovoj zemlji geometrijski razvija. To je priča koju g. Jakšić smireno, strpljivo i konstanto prenosi u individualnim i kolektivnim razgovorima. Mi ćemo je uskoro ovde, uz njegovu svesrdnu pomoć, na poseban način obraditi. Pokušaćemo da to razjasnimo toliko da čak i Džordž Buš Đunior razume, što nije lagan posao...

Poslednji segment pratećeg programa je bio panel e-nofilij@. Tema je bila „Uloga elektronskih medija koji tretiraju vino“. Komandant dinamične parade je bio Perica Radović (merlo.rs), a pokrovitelj - firma BLINK Media & Solutions Group. Čast da budu panelisti, imali su: Dragana Janjić (Vinarija Aleksić), Tomislav Ivanović, Dušan Jelić i moja malenkost. Kristalna rešetka Pericinog koncepta se ljuljala ali držala prvih sat vremena. Nakon toga, škakljivost same teme i ekstremna aktivnost publike poprilično usijavaju atmosferu. No, poput celog Salona i ovaj panel nije izašao iz okvira pristojnosti. Sukob mišljenja je pozitivna stvar i ne zaslužuje osudu. Diskusija se nastavila i nakon zvaničnog završetka, po grupama.

Povratak u centralnu salu na preostalih sat i po je poslužio za to da se još malo proćaska sa izuzetno puno dragih ljudi, da se konstatuje kako je ekipa iz Kamnika mogla i cisternu da dotera, pa bi opet bilo malo i da se dogovore neki novi susreti u bliskoj budućnosti. Deset minuta nakon zvaničnog kraja, sala je volšebno izgledala kao da se „vraćaju matorci“. Neverovatno čisto... Nakon pola sata, na mestu gde je protutnjalo preko hiljadu ljudi, moglo se organizovati nešto drugo. A finale ovog briljantnog salona se odigralo na krovu hotela, u restoranu. Besprekorna svečana večera za učesnike i goste. Čisto da bi se svi prisutni, sem što su zadovoljni, ispunjeni i srećni, dodatno osetili i počastvovanim.

Na lično pitanje organizatora: „Da li je sve bilo u redu i šta smo pogrešili?“, odgovorio sam vrlo precizno: „Nikakve greške nije bilo... Naprotiv! Jedinu grešku možete da napravite posle!“ (zbunjen pogled organizatora) „Jedinu grešku ćete napraviti ako počnete da se duvate ovakvim uspehom!“ I napravili bi je... Neka puste nas da se „duvamo“ za njih. Vrlo retko je rečenica: „Bila je velika čast i zadovoljstvo...“, ovoliko iskrena, kao posle ovog Salona. Ako bi se ovakav nivo, nahranjen kvascem entuzijazma, kao požar raširio Srbijom, pa dobijemo još desetak bar približno kvalitetnih Salona, postali bi još bolja zemlja. Tek bi to bio apsolutni Trijumf! Veliko bravo i veliko hvala! Od srca...

Nenad Andrić
vinovnik.rs